Antikandida dijeta
U današnje vreme na internetu i društvenim mrežama možete pronaći mnogo zbunjujućih informacija o ishrani kada je u pitanju kandida.
Mnogi od vas su mi pisali kako imaju periodične probleme sa kandidom ili gljivicama uopšte. Dodatno vas zbunjuje to što se u mnogim člancima savetuje izbegavanje upotrebe šećera, kao i hrane koja sadrži kvasac (kao što je npr. hleb).
Zato sam i rešila da pišem o ovoj temi i da vam pomognem da uočite razliku između naučnih činjenica i neproverenih informacija.
Candida albicans je vrsta gljivica, koja se obično nalazi u i na ljudskom telu, gde uglavnom ne izaziva probleme. Međutim, određena stanja mogu dovesti do prekomernog rasta ovog benignog organizma. Nastala infekcija je poznata kao kandidijaza.
Prekomerni rast može uticati na usta i grlo, i u tom slučaju može doći do razvoja oralne infekcije. Međutim, veoma retko se može proširiti krvotokom do unutrašnjih organa. Ali najčešća lokacija kandidijaze je vagina.
Šta uzrokuje gljivične infekcije?
Upotreba antibiotika može uzrokovati prekomerni rast gljivica, smanjivanjem broja korisnih bakterija koje bi u normalnim uslovima držale populaciju kandide pod kontrolom. Visok nivo estrogena takođe može biti faktor rizika, zbog čega su gljivične infekcije češće kada ste trudni ili uzimate hormonsku terapiju. Ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom takođe mogu biti podložniji prekomernom rastu gljivica, kao i oni sa dijabetesom.
Ali osim ovih očiglednih faktora rizika, čini se da neke žene učestalije pate od ovih neprijatnih infekcija. Prirodno je zapitati se da li ishrana može uticati na ova stanja.
Kao što sam već napomenula, na internetu ćete naći mnogo saveta za dijete protiv gljivica ili kandide. Najčešći saveti su da ograničite unos šećera i ugljenih hidrata, izbegavate hranu koja sadrži kvasac i da povećate unos probiotičke hrane.
Potrebno je obrazložiti ove savete jedan po jedan.
Da li ishrana sa visokim sadržajem ugljenih hidrata uzrokuje gljivične infekcije?
Smatra se da su ljudi sa dijabetesom pod većim rizikom od gljivičnih infekcija – posebno ako je njihov dijabetes loše kontrolisan. Ovo bi moglo sugerisati da visoki nivoi šećera u krvi podstiču rast gljivica – ali to nije dokazano. Gljivice se uglavnom ne nalaze u krvotoku, tako da nije baš tačno da višak šećera u krvi obezbeđuje više hrane za njih i uzrokuje njihovo razmnožavanje.
Ako postoji veza između potrošnje šećera i porasta broja gljivica, to je verovatnije zbog načina na koji ishrana utiče na hemijski sastav urina. Jedno istraživanje je pokazalo da smanjenje potrošnje šećer, smanjuje učestalost gljivičnih infekcija kod žena koje su im sklone.
Mnoge takozvane dijete za kandidu takođe preporučuju eliminisanje šećera iz ishrane. Međutim, za sada ne postoji nijedno istraživanje koje bi dokazalo da izbacivanje testenina, hleba, krekera i drugih namirnica napravljenih od belog brašna, utiče na učestalost ili težinu gljivičnih infekcija.
Zaključak: iako su dokazi koji povezuju upotrebu rafinisanih ugljenih hidrata sa prekomernim rastom gljivica ograničeni, čini se da nema ništa loše u tome ukoliko želite da sledite ovaj savet.
Da li izbegavanje kvasca pomaže u sprečavanju gljivičnih infekcija?
Verovatno da ne.
Ovo nije proučavano u kontrolisanim ispitivanjima i možda zbog toga i nema mnogo smisla. Tip gljivica koje žive na vašoj koži i ponekad izazivaju infekcije, nazivaju se Candida albicans. Vrsta kvasca koji se koristi za pravljenje hleba i piva, naziva se Saccharomyces cerevisiae i veoma retko izaziva infekcije. Ako ništa drugo, može pomoći da vaša populacija kandide bude pod kontrolom.
Ljudi sa alergijom na kvasac ili buđ, što se lako može potvrditi testiranjem na alergiju, apsolutno bi trebalo da izbegavaju hranu napravljenu od kvasca. Međutim, gljivične infekcije nisu uzrokovane alergijom na kvasac.
Zaključak: nema dokaza da hrana i pića koja sadrže kvasac utiču na kandidijazu ili gljivične infekcije.
Da li probiotička hrana može sprečiti gljivične infekcije?
Postoje neka istraživanja koja pokazuju da konzumiranje jogurta može smanjiti proliferaciju kandide u ustima i vagini – ovo izgleda logično. Korisne bakterije u jogurtu i drugoj fermentisanoj hrani mogu pomoći da se populacija kandide drži pod kontrolom. Suplementacija probiotikom tokom ili nakon upotrebe antibiotika, takođe može pomoći u smanjenju rizika od gljivičnih infekcija povezanih sa antibiotikom.
Probiotička hrana je odličan dodatak zdravoj ishrani i može pomoći u sprečavanju gljivičnih infekcija.
Iako probiotici ili probiotička hrana mogu pomoći u sprečavanju gljivičnih infekcija, obično nisu dovoljni za lečenje infekcije koja je već u toku. Srećom, postoje lekovi protiv gljivica koji su efikasni. Takođe, neke studije su otkrile da kombinovanje antifungalnih terapija sa dodatkom probiotika može još bolje da deluje.
Zaključak: probiotička hrana je odličan dodatak zdravoj ishrani i može pomoći u prevenciji kod gljivičnih infekcija.
Da li svi patimo od kandide?
Gljivične infekcije su veoma česte. Simptomi su očigledni, prilično nedvosmisleni i obično dovoljno neprijatni da privuku našu pažnju.
Međutim, postoje neki stručnjaci koji krive netoleranciju ili preosetljivost na kvasac za dugu listu nejasnih simptoma, kao što su glavobolja, umor, bolovi u mišićima i depresija. Neki čak tvrde da velika većina stanovništva pati od nedijagnostikovanog prekomernog rasta gljivica. Malo je dokaza koji podržavaju ovu teoriju.
Moguće je da bi se neki od ovih simptoma mogli poboljšati dijetom protiv kandide, ali to verovatno ima više veze sa smanjenjem potrošnje rafinisanih ugljenih hidrata i druge prerađene hrane, nego sa brojem gljivica u organizmu.
Zaključak
Da sumiramo. Ukoliko patite od čestih gljivičnih infekcija, obavezno proverite sa svojim lekarom, kako biste isključili osnovne uzroke kao što su dijabetes ili imunološka disfunkcija.
Takođe, smanjena upotreba dodatog šećera i povećan unos jogurta i druge probiotske hrane može pomoći i ne može štetiti. Svakako, to je i dobra strategija za poboljšanje vaše celokupne ishrane.