Da li je kafa loša za dijabetes?

Jutarnja kafa je ritual većine ljudi, neki kažu da ne mogu da se razbude bez nje, nekima je svejedno, ali je jedno zajedničko svima – uživanje u šoljici kafe. Ona nije samo napitak već asocijacija na hedonizam, opuštanje, trenutak za sebe, druženje… I potpuno mi je razumljivo kada se neko oseća uskraćeno pri samoj pomisli da iz nekog razloga ne treba da pije kafu.

Danas ćemo pričati o uticaju kafe na nivo šećera u krvi i insulin.

Ukoliko ste dijabetičar, da li ponekad primetite kako vam šećer podivlja nakon prve jutarnje kafe? Ili se samo osećate bolje i energičnije?

Da li ljudi sa dijabetesom uopšte treba da piju kafu?

KAKO KOFEIN DELUJE?

Svima je jasno da kafa tj. kofein znači energija i budnost, baš kao i energetska pića, ali malo kome je jasno kako to zaista funkcioniše i šta kofein tačno uradi, pa dođe do toga.

Situacija je malo složenija od „Samo popiješ kafu i dobiješ dodatnu energiju“.

BLOKIRANJE ADENOZINSKIH RECEPTORA

Funkcija adenozinskih receptora je da uspore stvari. Vežu se za ćeliju i usporavaju njenu aktivnost. To nije ništa loše, upravo suprotno, neophodno je kako biste recimo zaspali, umirili se ili oporavili nakon intenzivnih aktivnosti.

Kada unesete kofein, on blokira adenozinske receptore i sprečava njihovo vezivanje za ćeliju, pruža više energije i sprečava da zaspite.

LUČENJE SEROTONINA, DOPAMINA I ACETILHOLINA

Sa druge strane, pored toga što blokira adenozinske receptore, kofein stimuliše lučenje serotonina, dopamina i acetilholina. Svaka od navedenih supstanci ima svoju funkciju, ali sva tri imaju jednu zajedničku – da pomažu u regulisanju fiziološkog odgovora tela na aktivnost. I dopamin i serotonin su hormoni raspoloženja. Čine da se osećate prijatno, uzbuđeno, srećno.
Isto i acetilholin, s tim što je on povezan i sa radom mišića.

OSLOBAĐANJE KATEHOLAMINA

Kofein takođe podstiče lučenje kateholamina koji su zapravo hormoni koje luči nadbubrežna žlezda. Poznati su kao hormoni „borbe ili bežanja“ jer se oslobađaju kao odgovor na stres, bilo fizički bilo emocionalni.

Jedan od tih hormona je i adrenalin koji može uticati na povećanje nivoa šećera u krvi i konačno dolazimo do toga kako kofein može uticati na osobe koje imaju dijabetes.

ŠTA JE SA KOLIČINOM?

Kada kažemo kafa ili kofein, to je prilično uopšteno. Ali je činjenica da ni svaka kafa ni svaki čaj ne sadrže istu količinu kofeina, samim tim je i efekat nešto drugačiji.

Proguglajte malo o tome koja kafa koliko kofeina sadrži jer nije isto kada kod kuće napravite instant kafu i kada pijete veliku kafu iz kafeterije.

KOFEIN I NIVO GLUKOZE U KRVI

Pokušaću da vam što kraće i preciznije objasnim na koji način kofein utiče na šećer u krvi.

Ključna stvar jeste u tome što kofein iz kafe podstiče lučenje kateholamina, odnosno adrenalina. Adrenalin pomaže telu da podnese intenzivan stres tako što šalje informaciju jetri da je potrebno da oslobodi skladištenu energiju, a ta energija je upravo glukoza.

U jetri se nalaze zalihe glukoze, odnosno glikogen, koji se tokom dana razgrađuje i pretvara u glukozu kako bi nam dao energiju.
To se uobičajeno dešava u malim količinama, a usled povišenog adrenalina, jetra oslobađa više glikogena, samim tim raste i nivo glukoze u krvi.

I to je zapravo suština priče o uticaju kafe na nivo šećera u krvi.

Svakako, to ne znači da morate u potpunosti izbaciti kafu, ali bi bilo korisno da povedete računa o količini i prosto pratite reakcije svog organizma na kofein.