Šta zapravo znači slušanje svog organizma?

U prethodnih nekoliko postova, dosta se pominjalo slušanje svog tela, odnosno slušanje signala koje nam organizam šalje. Iako deluje da je prilično jasno o čemu se tu radi, često imam utisak da se potpuno pogrešno tumači. Iz tog razloga, odlučila sam da danas malo dublje zađemo u temu šta slušanje svog tela jeste, a šta nije. 😊

Ono što sa sigurnošću mogu da kažem je da viđam obe krajnosti, ljude koji su u savršenom skladu sa svojim telom i one druge, koji deluju potpuno otuđeno i „isključeno“, nemo za signale koje im organizam šalje.

Da li slušanje svog tela znači da tačno znate koji vam mikronutrijent trenutno fali i da magijski znate šta treba da jedete? Pa, ne baš. 😊
To bi ipak bilo previše nerealno.

Međutim, ono što svako može je da svaku reakciju organizma shvati kao signal. Recimo, ukoliko osećate bol, napetost, umor… Sve su to signali koji ukazuju na nešto što radite, što se dešava ili je posledica nečega što ste pre toga uradili.

Npr., ukoliko nakon treninga stalno imate velike upale, pa i poneku povredu, to bi trebalo da bude signal da treba da poslušate svoje telo i da usporite. Da nešto promenite. Isto važi i za ishranu.

Ukoliko primetite da se nakon određenih obroka osećate naduveno, teško, neprijatno ili pak brzo ogladnite, trebalo bi nešto da promenite.

 

CILJEVI TREBA DA BUDU U SKLADU SA VAŠIM TELOM, A NE PROTIV NJEGA.

 

Recimo da vam je cilj da smršate. Otkrili ste novu super dijetu uz pomoć koje gubite 10 kilograma za samo mesec dana! Tako ste blizu cilja, a tek ste krenuli.

Ipak, negde usput, shvatite da ste konstantno nervozni, umorni, iscrpljeni, gladni… Međutim, ipak nastavljate. Onda počinje da vam opada kosa, gubite menstruaciju, a i sa zadahom se nešto čudno dešava… Nema veze, vi idete ka svom cilju.

I ovo je klasičan primer kako izgleda neslušanje svog tela.

Ignorisali ste sve signale koje vam je slalo, sve znake da ono što radite za telo nije u redu.

Svakako da određena samodisciplina treba i mora da postoji da bi se došlo do određenih rezultata i postoji vreme za „čeličenje“, recimo na treningu uz kontrolu trenera i slično. Ali to nikada i nikako ne bi trebalo da bude 100% vašeg vremena.

Iscrpljivanje sopstvenog tela nikada ne treba da bude opcija, koliko god nam dobro zvučala brojka na vagi i pločice na stomaku koje ste zamislili da napravite u rekordnom roku.

Zato vas izazivam da od sada, šta god da radite, postavite sebi sledeće pitanje:

 

DA LI IGNORIŠEM SIGNALE KOJE MI TELO ŠALJE?

 

Vrlo je važno da budete iskreni prema sebi, svom treneru, nutricionisti.
Ukoliko osetite da nešto iz plana ne štima, da ste gladni 2 h nakon nekon obroka i jedva izdržite da završite smenu na poslu ili pak danima ne možete da hodate od upale mišića, recite im to.
Njihov posao je da usklade program sa vama.

Ne reaguje svako na sve isto i prosto je prirodno da put do cilja bude drugačiji, što ne znači da je bilo koji bolji ili gori od ovog drugog.

Pored ishrane i treninga, važna stavka je KVALITETAN SAN.

Da li se budite umorni? Imate problema da zaspite? Pospani ste celog dana?
Ukoliko primetite bilo šta što bi moglo da ukaže na neispavanost, učinite sve da svoj raspored prilagodite tako da spavanje bude prioritet. Na taj način će i sve što radite biti daleko efikasnije.

 

Evo nekih od konkretnih signala koji bi mogli da ukažu na to da nešto treba da promenite u svojoj rutini:

* umor
* pospanost
* anksioznost
* bol u zglobovima i mišićima
* česte povrede
* otečenost
* izostajanje menstruacije
* suva koža, kosa, nokti

A ovo bi mogla biti potencijalna rešenja:

* manji intenzitet treninga
* više hrane
* masaža
* više laganijih fizičkih aktivnosti poput šetnje
* bolji raspored obroka
* više kvalitetnog sna
* poboljšanje ishrane, fokusiranje na nutritivno bogate namirnice

 

I možda najvažnija stavka u celoj priči jeste PROMENA NAČINA RAZMIŠLJANJA.

Vi niste na baterije, niste roboti i ne postoji moranje koje se kosi sa vašim zdravljem.

Ne morate da jedete „savršeno“, da trenirate svakog dana, da se iscrpljujete kako bi bilo šta imalo efekta.

Kada neko kaže da strogo vodi računa o sebi i ima spartansku disciplinu, pitanje je sledeće: da li je sve to deo komunikacije sa sopstvenim telom ili se ide protiv njega?

U zavisnosti od ovog odgovora, može se reći da li je to zaista briga o sebi ili iscrpljivanje zarad nečega.

 

Nadam se da je sada malo jasnije šta zapravo znači slušanje signala tela.

Jedno je sigurno, neće vam tražiti ni kilograme čipsa svakog dana, ni brutalne treninge i najstrožiju moguću ishranu. Ono zapravo i ne traži ništa već vam na osnovu reakcija na učinjeno da odgovor da li je ono što radite u skladu sa njim ili nije.

Na vama je samo da slušate i korigujete u skladu sa tim. 😊

Svi FITT programi ishrane su kreirani tako da daju dovoljno fleksibilnosti koja vam je potrebna. 🙂