Ne čini šećer da se osećate kao zavisnici, već restrikcija

Ideja da je šećer zlo i da izaziva zavisnost je pogrešna iz mnogo razloga, kako za fizičko, tako i za mentalno zdravlje. Kažem ideja jer nema naučnih dokaza koji nedvosmsileno pokazuju da šećer zaista izaziva zavisnost kod ljudi, niti da je zaista „bela smrt“ kako ga popularno zovu.

Da ga nije dobro unositi u velikim količinama, to svakako stoji, baš kao i za sve ostalo.

Međutim, u ograničenim količinama, uz ostatak nutritivno bogate hrane, neće vam učiniti baš ništa. Tačnije, hoće, ali na bolje ukoliko ste od onih koji se plaše šećera i beže od njega glavom bez obzira.

Zavisnost o kojoj se toliko govori je zapravo posledica restrikcije, prirodnog odgovora organizma na uskraćenost i vrlo je problematično kada osoba to protumači kao problem, kao nešto neadekvatno.
Upravo restrikcija čini da se osećate kao zavisnici!

1. DOZVOLITE SEBI DA JEDETE SVE
Pre nego što pomsilite da to znači svakodnevno prejedanje, sačekajte da vam kažem da znači upravo suprotno. Ukoliko sebe uskraćujete i ni po koji cenu nikada ne želite da pojedete određenu hranu, verujem da i sami znate kolike su šanse da nakon toga naiđe period prejedanja kada vam više ništa nije važno, osim da pojedete sve što ste propustili u prethodnom periodu.

2. PRIMETITE
… kada vam naiđu misli o tome kako ste sada grešni jer jedete nešto zabranjeno.
U početku je teško, jer treba vremena da usvojite novi način razmišljanja i delovanja.
Za početak primećujte takve misli i nastavite sa onim što ste počeli kao da nisu ni bile tu.
Saslušajte ih, ali nemojte nužno poslušati.

Pre nego što kažete da je sve napisano glupost i da je samo do šećera… Da li se tako osećate samo kad je u pitanju čokolada ili i čips? Pohovani kačkavalj? Nešto što volite, a da nije šećer?

Nije adikcija, nego restrikcija.